Историјат Рипња

     Преглед геолошке историје Београда у правом смислу речи можемо отпочети тек од момента надирања Јурског мора у овај крај, пре 150 милиона година. Велико средоземно море, Тетис, захватило је ову област тек у горњој јурни у тзв. малмаској епоси. Јурских стена има у Рипњу, где су у усецима пруге за Ваљево откривени ванредно лепи разнобојни плочасти рожнаци и пешчари.                                                  
     Од Београда на југ издижу се веначне планине Шумадије: Авала, Ковиона, Космај, Варовница, Опленац, део Венчана, Рудник, Рамаћки висови, Гледићке планине. Ово издизање праћено је снажним магматизмом (космајски или рогачки гранит, авалски гранулит, дацит, риолит, фонолит околине Београда, рудничко-котленичка вулканска област). Набројане острвске веначне планине (у почетку само архипелаг) мењале су изглед и величину све до данас, али никада нису потпуно доспеле под море. Панонско море које је после палеогена продрло са севера само се прилагодило постојећем рељефу веначних планина.

РЕГИСТРОВАНА  АРХЕОЛОШКА  НАЛАЗИШТА  НА  ПОДРУЧЈУ  РИПЊА

1. Локалитет Шупља стена - праисторијски и средњевековни период; у старим напуштеним ходницима рудника Шупља стена налажени су фрагменти неолитске и енеолитске керамике. Приликом истраживања праисторијских рудника налажена је у првом систему рударских окана и керамика из средњевековног периода.

2. Локалитет Чаршија - праисторијски период; локалитет Чаршија има статус археолошког налазишта од значаја за Републику Србију. На локалитету су археолошким ископавањима констатовани остаци већег неолитског насеља.

3. Локалитет Црни глогови - антички период; на овом локалитету нађена је остава римског сребрног новца.

4. Локалитет Пећине-Бошњаци: антички период; на локалитету се наишло на остатке римског пута поплочаног каменим плочама.

5. Локалитет Пећине-Кречане: антички период; приликом градње пруге у усеку су поремећени скелетни гробови који се могу датовати у 3-4 век.

           Са ближе неодређеног локалитета у Рипњу потичу налази бакарних секира-чекића из бронзанодопског периода праисторије.
            У време владавине Римљана на овим просторима, почело се са организованим радом на отварању рудокопа, топионица и оснивању рударских насеља. Археолози су пронашли читав низ остатака старих рудокопа, топионица и рударских насеља. Позната рударска насеља из средњег века била су Рудиште и Паланка код Рипња.

     У једном периоду, на основу сазнања из ''Катастарских пописа Београда'' из 1476-1566. на месту данашњег центра Рипња налазило се село Тодорово. Стари Рипањ се звао и Хрипањ. Поред самог рудника сребра простирало се село Железник. Обновљеним истраживањима утврђено је да рудник Рудишта није био ''тачно тамо где се састају потоци  Тапавац и Завољак'' већ је ту био мајдан сребра Железник за чије постојање се није ни знало до 1964.године, као ни за постојање нахије Железник.
      Тодорово 1528/30.године имало је 18 кућа, а 1560.године 14 кућа и 6 неожењених које су биле ослобођене извесних пореских намета. Становници Тодорова су једно време одржавали тврђаву на Авали и Турци су их називали муселимима, тако да се успомена на њих очувала у називу засеока Муселимцима, а претходно име села Тодорово се временом изгубило.
      За време Ђурђа Бранковића у селу Рудиште постојала је ковница новца. Кован је сребрни грош и новац са ликом Ђурађа Бранковићаи Хуњадија.

     Своје име Рипањ је, највероватније, добио, како објашњава Милан Ђ.Милићевић, академик, по великој стени Рипа. Истовремено и једна чесма код црквеу селу се зове Рипањ, што такође може бити једно од верзија по коме је Рипањ добио име.                                           
    У атару села има доста трагова старијих насеља која су овде постојала у различитим историјским епохама. То су, пре свега, праисторијска налазишта, затим остаци старог селишта, ''чаршије'' и некадашњи рудници.                                                                                         
      Података о становништву пре 1800.године готово да нема, једино се спомиње пред Кочину крајину 1783.године да је у Рипњу било 35 хришћанских кућа. 1783.године у Рипњу је било око 350 људи. Бројност домаћинстава Рипња, а затим и становништва се донекле може пратити тек од 1800.године.                                                                                                                                                                              
     Она је према подацима о броју домова, пореских и арачких глава по селима Нахије београдске за 1821/22.годину била 112 кућа, пореских глава 122 и арачке главе 279. Број домаћинстава је непрестано растао, тако да их је било: 1884. - 444, 1900. - 460, 1910. - 763, 1921. - 796, 1948. - 1230, 1953. - 1461, 1961. - 2129.

Рипањ је у периоду, спочетка 19.века имао неколико засеока. Забележена су:        Муселимце, Хере, Белоземљане, Рамаћани и Брђани. Садашњи Рипањ настао је  сједињавањем старих села Паланке, Степашиновца, Чаршије и Трешње-Белега.

           До 1941.године у Рипњу је било 4 вршалице на парни погон, 6 на тракторски мотор, 8  жетелица руковдора, 2 везалице, 3 сејалице за жито и неколико крупнијих справа којима су вршене услуге по завршеном послу на имању власника. Рипањ је имао и једну значајну фабрику, а то је била Цементара, основана 1883.године Веома значајан је и ''Рашин мајдан'' где се узимао и обрађивао гранит, нарочито од 20-тих година ХХ века.

        Развоју Рипња је допринео и железнички саобраћај који је уведен у Србију 1884.године. Пруга пролази кроз Рипањ и данас у њему постоји зграда железничке станице која је очувана.

     Црвени брег, рудник ''Црвени брег'' отворен је 1886/87.године. Радио је до 1901.године када се продаје једној белгијској фирми. Тада се отварајудва хоризонта један од 247 метара и други од 195 метара. Производња је отворена 1907.године а престала 1911.године. Крај рудника изграђено је и пралиште са дробилицом и таложиштем.                                                                                                                      
     У току 1915/16.године у руднику је радило 400 радника од чега 120 у јами. Одвајање руде вршено је ручно. Током повлачења аустријски војници су знатно оштетили постројења. Рудник није радио све до 1940.године када се отвара још четири хоризонта: трећи у дужини од 165 метара, четврти 135 метара, пети 130 метара и шести 85 метара.
    Од 1902. до 1942.године добијено је 18800 тона богате руде и концентрата. Рудник није радио за време Другог светског рата да би поново био отворен 1948. и радио до 1953.године. Укупна дужина свих хоризоната је 6045 метара.